Петроварадинска тврђава спада међу најзначајније сачуване европске фортификације раног модерног доба. Поред тога што је симбол града, она је сведок мултиконфесионалне традиције ослоњене на европску културу, али и најатрактивнија туристичка зона Новог Сада. Данас је то простор где се налази Музеј града Новог Сада, Академија уметности, астрономска опсерваторија, планетаријум, око стотину уметничких атељеа, затим галерије, хотели, ресторани… Проглашена је историјским спомеником и стављена под заштиту државе. Петроварадинска тврђава је место где се одржава Егзит фестивал (Exit), један од најзначајнијих музичких фестивала у Европи. У подножју Горње тврђаве је Подграђе – барокни Градић. Торањ са сатом је препознатљив знак Петроварадинске тврђаве и Новог Сада.

Петроварадинска тврђава спада међу најзначајније, сачуване, европске фортификације.

transparent

#FFFFFF

Петроварадинска тврђава

Кућица на Дрини представља аутентичан симбол Бајине Баште, који се налази на десној обали реке Дрине, испод обронака планине Таре у Златиборском округу, у западној Србији. Овај бајковити призор дрвене кућице која стоји на изолованој стени деценијама се бори са неукротивом Дрином, која је више пута знала да својим високим водостајима плави, руши и односи кућицу. Међутим, она је увек поправљана или је подизана нова – чвршћа и лепша и данас представља једну од највећих атракција не само Бајине Баште већ је постала једна од препознатљивих српских симбола који говоре о лепотама наше природе, али и о јединственом складу природе и човека у нашој земљи.

Кућица на Дрини је симбол Бајине Баште и једно од најпознатијих обележја реке код Срба познате и као Зеленика, али и целог региона Подриња.

#ffffff

Кућица на Дрини

Конак господара Јована Обреновића у Чачку је, после цркве, најстарија сачувана грађевина. Подигао га је 1835. године Јован Обреновић, брат кнеза Милоша Обреновића. На спољној фасади осликан је грб Обреновића у боји – једини сачувани грб у нашој земљи. Народни музеј садржи три целине – приказ историје од неолита до средњег века, „Овчарско-кабларски манастири и цркве чачанског краја” и „Чачански крај у устанцима и ратовима 1804-1941”. Пет одељења Народног музеја у Чачку у својим фондовима чувају близу 20.000 предмета.

Народни музеј Чачак најзначајнија је установа културе у Чачку. У својим фондовима чува 20.000 предмета.

Народни музеј

Народни музеј у Чачку - Конак Јована Обреновића

Манастир Милешева, са католиконом посвећеним Вазнесењу Христовом, један је од најважнијих манастира српске средњовековне државе. Ктитор манастира је био краљ Владислав (1233/3–1243), средњи од тројице синова краља Стефана Првовенчаног (1196–1228). До данас сачуване оригиналне фреске убрајају се међу врхунска остварења европске средњовековне уметности. Најраније сачуване представе Светог Симеона, Светог Саве, Стефана Првовенчаног и његових синова од непроцењивог су историјског значаја. По свом уметничком квалитету, најпознатија је представа анђела на Христовом гробу, такозваног „Белог анђела”. У Милешеви су се налазиле мошти Светог Саве који се упокојио 14/27. јануара 1236. године, све до 1594. године, када су Турци  мошти првог српског архиепископа однели из манастира и спалили на Врачару у Београду, као казну српском народу за побуну против султанове власти. Манастир Милешева представља споменик културе, а посебно су упечатљиви стара манастирска библиотека, ризница и конаци манастира.

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења из овог доба, а најпознатија је Бели Анђео. Управо овом фреском се Европа први пут представила Америци преко сателита у 20. веку.

Манастир Милешева

Манастир Ђурђеви ступови налази се на врху узвишења одакле се пружа панорамски поглед на престону област српске средњовековне државе из доба Немањића – област Старог Раса тј. данашњу околину Новог Пазара. Саграђен је и фрескама осликан крајем 12. века у знак захвалности Светом Ђорђу као задужбина великог жупана Стефана Немање, о чему сведочи сачувани ктиторски натпис из 1170/71. године. Манастирска црква је једнобродна грађевина са куполом и карактеристичним кулама – ступовима, по којима је и добила име. Други ктитор манастира био је краљ Драгутин, праунук Стефана Немање, који је ту био и сахрањен 1316. године. У његовој гробној капели сачувани су портрети Немањића и историјске композиције српских средњовековних државних сабора. Фреске главне манастирске цркве посвећене Светом Ђорђу су највећим делом оштећене, а након Другог светског рата један њихов део пренет је у Народни музеј у Београду. Манастир је 1979. године уписан у листу Светске баштине као део целине Стари Рас са Сопоћанима.

Манастир Ђурђеви ступови још један је од бисера српске средњевековне државе на листи светске баштине UNESCO. Изграђен је на брду изнад данашњег Новог Пазара, у Старом Расу.

Манастир Ђурђеви ступови

Манастир Ђурђеви Ступови

Галерија „Круг” се налази у фоајеу биоскопа „Дело” у главној улици у Петровцу на Млави. То је функционално уређен изложбени простор Удружења ликовних уметника Петровца на Млави, али овде своје изложбе приређују и многи други уметници из земље и света.